Ova web prezentacija je sastavni deo projekta - kampanje koja se realizuje uz podrsku UNDP/GEF Regionalnog projekta zastite Dunavskog sliva, putem grant programa Regionalnog centra za zivotnu sredinu za Centralnu i Istocnu Europu


Kontakt

   

 

 


Umesto problema, budite deo rešenja.
Pomognite da i u Srbiji
Ulje iz motora ne bude naša mora

Unija ekologa UNECO Regionalni centar Paraćin pokreće inicijativu za:

- formiranje asocijacije svih potencijalnih činilaca sistema za održivo upravljanje otpadnim motornim uljima (rafinerije, uvoznici, firme za zbrinjavanje otpada, NVO,...)

- donošenje Pravilnika za zbrinjavanje otpadnog ulja.

ekopn@ptt.yu

  • I ako se svake godine u Srbiji iz preko 1 500 000 motornih vozila generise na desetine hiljada tona otpadnog motornog ulja, trenutno ne postoji  precizna zakonska regulativa harmonizovana sa evropskim direktivama a samim tim  i organizovano prikupljanje    korištenih  motornih ulja nakon zamene.
    Može se reći da je situacija lošija nego pre 20-tak godina kada je tadašnji «Jugopetrol « imao mrežu sakupljačkih stanica u vidu namenskih tankova postavljenih kod najvećih auto servisa i prevozničkih firmi.
    Ukinute su beneficije , kao stimulativno sredstvo za proizvodjače maziva, koji raspolazu  tehnologijom za regeneraciju. Ne  motivišu se krajnji potrošaci  da nakon zamene ulja u tehnološkim sistemima  vrše njegovo odlaganje, tj. sakupljanje na zato predvidjenim mestima.

    1. Uglavnom se korištena  maziva ulja koriste kao  jeftino energetsko gorivo  u pećima koje nisu  projektom namenjene i prilagodjene  za takva goriva (radeonice, servisi, steklene baste, itd.), pri cemu nastaju veoma toksicni  i kancereogeni   dimovi i gasovi koji zagadjuju atmosferu.
    2. Postoji samo jedno postrojenje za regeneraciju koristenih ulja na prostoru Srbije i nalazi se u Rafineriji nafte Beograd, Kapacitet postrojenja za regeneraciju je 20 000 tona godišnje i  bazira se na veoma modernoj i savremenoj tehnologiji. Nakon privatizacije od strane grčke naftne kompanije nije poznato da li će novi se vlasnik baviti regeneracijom otpadnih ulja.

       UTICAJ    ISKORIŠTENIH   ULJA   NA ŽIVOTNU  SREDINU

      Negativni uticaj nepropisnog postupanja sa otpadnim motornim uljima je višestruk. Najprisutnija je kontaminacija vodotokova i zemljišta. Kod površinskih vodotokova  prisutno je stvaranje površinskog “filma” koji sprečava prodor kiseonika u  vodu te  smanjenje  životnih uslova  velikog broja biljnih i životinjskih  vrsta, intoksikaciju  mikroorganizama i stvaranju  otrovnih materija.
      Posebnu opasnost  predstavlja  prisustnost ulja u vodenim tokovima  tkz. zaštitne sanitarne zone, koja služi  za snabdevanje  naselja i industrije  vodom visokog kvaliteta.
      Prema nekim statističkim podacima  jedna petina zagađivanja voda potiče od  iskorištenih   ulja. Prema drugim podacima, ilustrace radi, jedna tona rabljenog ulja u vodi po svojim lošim efektima odgovara količini klasicnih  otpadnih voda koju stvara  naselje od 40.000 stanovnika. Isto tako treba znati i podatak  EPA-e da jedan litar ulja kontaminira milion litara vode  odnosno da koncentracija  rabljenog ulja u vodi od 1-2mg/l čini vodu nepitkom i opasnom po zdravlje.

      Mikroflora povrsinskih slojeva pod uticajem otpadnih ulja postaje  mrtvom za biljni svet za dugi vremenski period.Negativni uticaj reflektuje se i na mikrobiologiju zemljišta kroz   jako veliki pad   bakterija i fungija na kontaminiranim  povrsinama.

      Korišćenje  ulja kao energenta na neadekvatan način velika je pretnja kvalitetu  atmosfere   U uslovi stalnog porasta cena energenata  je veoma česta pojava  korišćenja otpadnog ulja   na tehnički neispravan način  jer se obično koriste nepropisna ložista, a sam proces sagorevanja  se obavlja na niskim temperaturama  bez potrebnog monitoringa samog procesa sagorevanja i koncentracije emitovanih  jedinjenja.
      Imajući u vidu  hemijski sastav iskorištenog     ulja u smislu sadržaja sumpora, azota, hlora, fosfora, jedinjenja  iz aditiva,  i ostalog, produkti sagorevanja su veoma štetni po ljudsko zdravlje uključujući i činjenicu da neki od njih imaju i kancerogena svojstva.

 

text in english

Partneri:

Odbor za zivotnu sredinu i odrzivi razvoj